Zasnivanje plantažnog šipka, tehnologija uzgoja i načini njegovog iskorišćavanja
Cvetanje šipkova na njivama Rosaproduct-a
U zasadima šipka za mašinsku berbu, u zavisnosti od sortnih osobina razvoja, preporučujem sadnju biljaka na rastojanju od 0.6 do 0.8 metara između sadnica koje su u istom redu, i 3.5 do 4 metara između redova, odnosno oko 4000 biljaka po hektaru. Šipak se može saditi i u proleće, ali zbog ranog kretanja pupoljaka, povoljnija je jesenja sadnja u drugoj polovini novembra. Ako nekim slučajem to nije moguće, pokušajmo da sadimo što ranije u proleće. Takođe, u proleće moramo zagrtati mlade biljke, jer ga na taj način štitimo od isušivanja.
Najzastupljenija vrsta šipka je Rosa Canina. U okviru nje najbolje osobine za uzgoj ploda šipka imaju sorte: Šmit Ideal, Inermis i Polmerian. Ove sorte se odlikuju intenzivnom crvenom bojom, visokim sadržajem vitamina, aminokiselina, tanina, pektina, dobrim odnosom ploda i mesa, te visokim prinosima – u proseku oko 5 tona po hektaru.
Troškovi proizvodnje su znatno veći u prvoj godini, s obzirom na potrebu pripreme zemljišta, vrednosti sadnog materijala i cenu sadnje, ali se ti troškovi smanjuju u narednim godinama. Zasad šipka je višegodišnji i dugovečan i može da doživi i do 50 – 60 godina. Da bi se ova dugovečnost postigla, mora se voditi računa o odgovarajućim agrotehničkim merama. Posebno treba voditi računa o izrezivanju pojedinih plodonosnih grana koje su prečnika debljeg od 2 cm, ove grane režemo neposredno iznad površine zemlje. Na taj način podmlađujemo žbun i poboljšavamo kvalitet mašinske berbe šipka. Prve plodove šipka možemo očekivati nakon treće godine.
Šipak nije zahtevna biljka. Dobro podnosi stresne uslove izazvane vremenskim prilikama, uspeva i na lošijem tipu zemljišta zahvaljujući snažnom razvoju žbuna i dubokom korenovom sistemu. Veoma je zahvalan kada se uzgoj vrši na bogatim zemljištima sa dobrom strukturom, u slabo kiseloj ili slabo alkalnoj sredini.
Najčešće bolesti koje mogu zaraziti šipak su lisna rđa i pepelnica. Da bi zaštitili naš zasad od ovih bolesti, to najbolje možemo da učinimo sa fungicidima na bazi bakra i sumpora. Ako se za tim ukaže potreba, treba uraditi i zaštitu insekticidima od štetočina: lisnih vaši, voćnih moljaca i osa. Naravno, moramo voditi računa da sva ova sredstva za zaštitu budu odobrena za primenu u organskoj proizvodnji.
Plod organskog šipka ima mnogo namena u sušenom ili smrznutom obliku. Tehnološkom ekstrakcijom askorbinske kiseline, poznate i kao vitamin C, organski šipak je postao važan proizvod za farmaceutsku industriju. 100 grama ploda šipka sadrži 350 - 400 miligrama vitamina C, što je skoro deset puta više od sadržaja istog u limunu. Osim toga od njega se preradom mogu dobiti i mnogi drugi vredni proizvodi poput džemova, čajeva, soseva, želea, brašna i veoma korisnog šipkovog ulja koje je neophodan sastojak u pojedinim proizvodima kozmetičke industrije.
